Др. Сава Мркаљ

Кратка биографија

Српски филолог, књижевник, филозоф и учитељ Сава Мркаљ рођен је у селу Сјеничаку, Кордун, Горња Крајина, 1783, а упокојио се године 1833. у Бечу.

Сава Мркаљ се школовао у Госпићу, Загребу и на Унивезитету у Пешти, a титулисан је као „свободних художества и философије доктор". Био је добар зналац латинског, немачког и француског језика, a разумео је и грчки и хебрејски, што је његовом филолошком таленту било од велике користи.

У свом делу “Сало дебелог јера либо азбукопротрес” (Пешта, 1810. године) заложио се за фонетски правопис и начело “Пиши као што говориш” и “За један глас само један знак”, као и за то да народни језик постане књижевни.

”ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ”

Стварање новога писма

”ЗА ЈЕДАН ГЛАС САМО ЈЕДАН ЗНАК”

Сава Мркаљ је стварање новог ћириличног писма обавио тако што је из дотадашње азбуке од 44 слова (знака) изоставио све оне знакове који у народном језику нису имали своје гласовне подлоге, чиме је створио фонетско ћирилично писмо, јединствено у свету. Ову азбуку, готово једнаку данашњој, Вук Караџић је касније технички усавршио и применио.

Вук Караџић наставља дијело Саве Мркаља

Вук Караџић у „Писменици Сербскога језика“ 1814. године је записао: "...имајући за намјерење успјех Сербског Књижества не могу друге Азбуке употребити него Меркалиеву, јербо за Сербски језик лакша и чистија не може бити од ове“.

Сава Мркаљ данас

Основна школа Сава Мркаљ у Ласињском Сјеничаку крај Карловца. Ово је тренутно једини институционални објекат који носи име по овоме српском великану и оцу наше новије писмености.

Савa Мркаљ и песништво

Од Мркаља је остало, колико се за сад зна, 25 песничких јединица, од чега 13 изворних и 12 превода, препева и прерада. Први пут се у поезији огледао 1805. године у "Оди Кирилу Живковићу", епископу пакрачкоме. Од 13 изворних песама само су три објављене за његова живота, и то пред његову смрт, док је био у бечкој болници. Пет изворних песама и пет превода са препевима открио је Владан Недић 1959. године, међу њима и антологијску пјесму "Јао, јао, јао тристо пута". Тако она почиње, а Мркаљев наслов у рукопису гласи: "Састављено кад у Горњокарловачку боловаоницу доспео побеђен, и остављен од свега света!"

Међу осталим његовим песмама истиче се "Сонет преславну Архипастиру" (тј. Мушицком, епископу Карловачке епархије), у коме из чарне ноћи вапе за повезаношћу и јединством Срба, које само "вера и језик" могу спасити од прождрљивог вука асимилације. Ваља навести и песму "Старац" и сонет," Јелени Дијаковић. За песму "Јао, јао, јао тристо пута" Љубомир Симовић је написао да је то модеран, врло европски и светски пример критичне поезије. Тај убојити текст у рими о миту, каже Милорад Павић, могао би се сматрати манифестом нове предромантичарске школе.

Литература о Сави Мркаљу

Меша Селимовић: За и против Вука, Beograd, 1967.

Гојко Николиш: Сава Мркаљ - повијест о једном страдалнику, СКД „Просвјета“, Загреб, 1980.

Сава Мркаљ: Песме и списи, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, 1994. приредио Жарко Ружић.

Вукосава Опачић - Лекић: Сава Мркаљ: живот и дјело, „Матица српска“, Нови Сад, 1978.

Милош Окука: "Сало дебелог јера либо азбукопретрес" Сава Мркаљ у старом и новом руху, „СКД Просвјета“, Загреб 2010.

Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд, 1959.

Ђорђе Рајковић: Изабрани списи - Биографије књижевника, Матица српска, Нови Сад, 1950.

An den Anfängen der serbischen Philologie. Salo debeloga jera libo azbukoprotres von Sava Mrkalj (1810-2010). Herausgegeben von Gordana Ilić Marković, Anna Kretschmer und Miloš Okuka, Frankfurt am Main, 2012.


Захваљујемо се Светозару Данчуу и Саши и Синиши Рудан-Мркаљ (организацији ChaOS ) за прикупљене материјале и припрему овога сајта.